Polno prenosive bolesti (STD) predstavljaju ozbiljan problem za seksualno zdravlje širom sveta, uključujući i Srbiju. One su među najčešćim infektivnim oboljenjima globalno, a prenos se uglavnom dešava nezaštićenim seksualnim kontaktom. Polno prenosive bolesti mogu se takođe preneti sa majke na dete tokom porođaja, kroz zaraženu krv ili zajedničku upotrebu igala. Virusi, bakterije, gljivice i paraziti su najčešći uzročnici ovih bolesti.
Statistike pokazuju da su najčešće infekcije koje se prenose putem nezaštićenog seksualnog odnosa Chlamydia trachomatis, Ureaplasma urealyticum, Ureaplasma parvum, Mycoplasma genitalium, Mycoplasma hominis, Trichomonas vaginalis i Neisseria gonorrhoeae. Oko 70% seksualno aktivnih osoba nosi Ureaplasma bakterije, što postaje problem samo ako se bakterije prekomerno razmnože, dovodeći do urogenitalnih problema ili respiratornih infekcija.
Mikoplazme kao što su Mycoplasma genitalium i Mycoplasma hominis takođe su relativno česte infekcije urogenitalnog sistema. One često prolaze bez simptoma, ali mogu izazvati svrab, peckanje prilikom mokrenja ili druge nelagode. Trichomonas vaginalis, uzročnik trihomonijaze, čini oko 2% svih ginekoloških pacijenata i prenosi se seksualnim putem. Njeni simptomi mogu uključivati obilan, penušav sekret i bolnu upalu.
Neisseria gonorrhoeae, uzročnik gonoreje, je druga po učestalosti polno prenosiva bolest i može biti asimptomatska kod 10% muškaraca i 80% žena. Simptomi mogu uključivati peckanje prilikom mokrenja i neobični vaginalni sekret. Veoma je bitna rana dijagnostika polno prenosivih bolesti kako bi se izbegle komplikacije, a sledeći korak je molekularno-biološka dijagnostika putem PCR metode koja omogućava precizno detektovanje DNK patogena.
Cena detekcije pojedinačnih bakterija varira, dok panel testiranja za detekciju više patogena ima različite cene u zavisnosti od broja bakterija koje se testiraju. Vreme izdavanja rezultata je obično 2 do 3 dana od dostave uzorka u laboratoriju.
Važno je napomenuti i specifične bolesti poput genitalnog herpesa, čiji period inkubacije traje dva do četiri dana, pri čemu su simptomi prve infekcije obično veoma izraženi. U slučaju HIV-a, akutni retrovirusni sindrom (ARS) se javlja 2-4 nedelje nakon infekcije, mada ponekad može proći i do 3 meseca pre nego što se simptomi pojave. HIV se prenosi na tri načina: nezaštićenim seksualnim kontaktom, razmenom igala za ubrizgavanje droge i vertikalnom transmisijom sa majke na dete.
Bolesti poput hepatitisa takođe se smatraju polno prenosivim bolestima: hepatitis A se može preneti kontaktom ili kontaminiranom vodom ili hranom, seksualna aktivnost je najuže povezana sa hepatitisom B, a hepatitis C može se preneti korišćenjem istih igala, rođenjem od HCV inficirane majke ili, ređe, polnim odnosom.
Sifilis se prenosi direktnim seksualnim kontaktom sa kože na kožu preko inficiranog polnog sekreta ili rođenjem od inficirane majke. Sve ove informacije podvlače značaj svesti o načinu prenosa i rizicima povezanima s polno prenosivim bolestima. Redovno testiranje i promocija zaštitnih mera ostaju ključne preventivne strategije za očuvanje vašeg seksualnog zdravlja.
Simptomi polno prenosivih bolesti
Simptomi polno prenosivih bolesti mogu uveliko varirati zavisno od tipa infekcije, ali su rani simptomi često ključni za pravovremeno testiranje i lečenje. Pravovremena zdravstvena edukacija može pomoći u prepoznavanju ovih simptoma kako bi se sprečilo dalje širenje bolesti.
Rani simptomi
Rani simptomi polno prenosivih bolesti mogu uključivati svrab, bol ili peckanje prilikom mokrenja, nenormalni sekret ili krvarenje, kao i promene na koži poput osipa ili bradavica. Ovi simptomi su često lako zanemarljivi, ali postavljanje dijagnoze u ovoj fazi može spriječiti niz komplikacija. Nezaštićeni odnosi značajno povećavaju rizik od prenosa ovih infekcija.
Kasniji simptomi
Kasniji simptomi razvijaju se obično kada se bolest ne leči, i mogu uključivati hronične bolove, upale, neplodnost, kardiovaskularne i neurološke probleme. Simptomi polno prenosivih bolesti mogu izostati mesecima, pa je važno pravovremeno se testirati. Detaljna dijagnostika putem laboratorijskih testova, koji su sada široko dostupni, ključni su za efikasno lečenje i kontrolu širenja polno prenosivih bolesti.
| Infekcija | Rani simptomi | Kasniji simptomi | Broj slučajeva godišnje (svet) |
|---|---|---|---|
| Hlamidija (Chlamydia trachomatis) | Bol prilikom mokrenja, nenormalni sekret | Neplodnost, zdelične upalne bolesti | 127 miliona |
| Gonoreja (Neisseria Gonorrhoeaea) | Bol i peckanje, gnojni sekret | Neplodnost, zdelične upalne bolesti | 87 miliona |
| Sifilis (Treponema Pallidum) | Čirevi, osip | Kardiovaskularni i neurološki problemi | 6.3 miliona |
| Genitalni herpes (Herpes simplex virus) | Plikovi, bol prilikom mokrenja | Hronični bolovi, recidivi | Podaci variraju |
Najčešće polno prenosive bolesti
Polno prenosive bolesti su među najrasprostranjenijim infektivnim bolestima na svetu. Svaki nezaštićen seksualni kontakt sa inficiranom osobom može dovesti do prenošenja infekcije, a procenat prenosa kod nezaštićenog seksualnog odnosa sa inficiranom osobom iznosi oko 70-80%. Među najčešćim polno prenosivim bolestima su Hlamidija, Gonoreja, Sifilis, Hepatitis B, Genitalni herpes, HIV/AIDS i Human Papilloma Virus (HPV).
Hlamidija je često bez simptoma, ali može izazvati ozbiljne komplikacije kao što su sterilitet i upale jajnika i prostate. Gonoreja, ako se ne leči, može se proširiti po celom organizmu, a Sifilis, koji ima četiri faze razvoja, može dovesti do ozbiljnih posledica poput slepila kod novorođenčadi i smrti. Genitalni herpes je takođe vrlo česta bolest koja uzrokuje bolne rane na genitalijama, dok je Hepatitis virus koji napada jetru, a neki njegovi tipovi mogu biti smrtonosni.
HPV može dovesti do karcinoma, a HIV/AIDS je jedan od najalarmantnijih virusa koji konstantno zahteva pažnju i prevenciju. Važno je napomenuti da je edukacija o simptomima, načinima prenosa i lečenju ključna za smanjenje prevalencije ovih infekcija. Redovno testiranje i lečenje oba seksualna partnera su ključni za kontrolu širenja infekcija i prevenciju komplikacija. Preventivne mere poput korišćenja kondoma, redovnih medicinskih pregleda i vakcinacije igraju ključnu ulogu u kontroli polno prenosivih infekcija. S obzirom da su polne bolesti u porastu, informisanje i prava prevencija mogu značajno smanjiti broj obolelih.